Tekst je, iako potpuno ispunjava svoj osnovni cilj - da bude opominjući, ipak previše vidovnjački, a nedovoljno stručan i argumentovan.

Složio bih se pre svega sa drugim delom, gde autor tvrdi da u opozicionim strankama ne postoji nikakav kapacitet za stvarno poboljšanje srpske ekonomije. Ja bih tu tvrdnju zaokružio na: ni u jednoj našoj stranci ne postoji apsolutno nikakav kapacitet za efikasnu borbu protiv krize.

Međutim, apsolutno verujem da u ovoj zemlji postoji dovoljno sposobnih ljudi koji mogu da učine da srpska ekonomija preživi krizu. I, ono što se nadam da je tako kako se predstavlja: Tadić se trudi da takve ljude okupi u tim. Neka se taj tim zove ovako ili onako, važno je da se u njemu zaista nađu pravi ljudi, i da im se dozvoli da povlače poteze.

E, to neće moći dok su skoro sve ingerencije u ekonomiji ove zemlje u rukama Dinkića.

Dakle, Tadiću će džabe biti sve dobre namere, okupljanje ljudi, lepe reči (svidelo mi se: "ako se već zadužujemo, napravimo od tih para nešto što će ostati našoj deci, moramo uložiti u poljoprivredu, energetiku i saobraćaj"), hapšenje "boranije", ako što pre ne smeni Dinkića. A meni nešto izgleda da će se to uskoro desiti.

Ma koliko gorepomenute "mere" aktuelne vlade izgledale kozmetičke, može se jednostavno zaključiti da zapravo nama ne stoji na raspolaganju neka bolja mogućnost sem ovih "mrvica" koje nam se pružaju. Sasvim je jasno da subvencionisani krediti za "punto" i ostalu potrošnju neće biti neki nezaustavljivi zamajac privrede na staklenim nogama i njenog rasta koji je isključivo zavisio od stranih direktnih investicija.Prema tome, prioritet mora biti održanje kursa evra pa makar i po cenu dodatnog zaduživanja jer bi njegov vrtoglav rast verovatno izazvao haos preko inflacije i ostalih propratno-psiholoških efekata sličan haosu koji smo imali `93-e.Ipak javni radovi u smislu izgradnje infrastrukture bi mogli doprineti i izvesnom zapošljavanju radne snage, sa opet ne toliko značajnim uticajem na tražnju, ali sa ipak nekim oblicima razvoja koji će nam doprineti trenutnom koliko-toliko održanju i minimalnom razvoju koji bi nam omogućio da spremni uđemo u trku nakon jenjavanja krize. Svaka predložena mera je dobra nasuprot prizivanju kataklizme kojoj mnogi danas često pribegavaju!

Da ne ispadne da samo kritikujem, tekst je solidno dobar, uz malu primedbu ;-):

To bi se moglo uporediti s lekarskim konzilijumom koji je utvrdio pacijentu dijagnozu raka s metastazama i zbog toga izražavaju zadovoljstvo, jer će ga moći izlečiti tako da se oseća bolje nego kada je bio zdrav.
---
Ja bih pre rekao da naš vrh ponaša kao heroinski narkoman kome ponestaje heroina pa u krizi čini bilo šta samo da se dokopa novca za još jednu dozu. U prevodu, prodaćemo/nećemo Telekom i uzećemo novce od MMF-a, samo da proživimo još malo, a posle toga je smrt u najgorim mukama neminovna...

P.S.
Do kraja godine će bar 80% privrednih društava imati blokiran račun, ako se urušavanje nastavi ovim tempom.